Danas ću sa vama podeliti jednu priču i nadam se da ćete nakon što je pročitate steći predstavu kako mentalni sklop većine uspešnih ljudi širom sveta funkcioniše. Tokom dužeg vremenskog perioda profesionalni britanski biciklistički tim, takođe poznat pod imenom „Tim Skaj“ javnost je smatrala jednim od najgorih timova na svetu.
Pre 2002. godine, u čitavoj 76to godišnjoj istoriji takmičenja, uspeli su da osvoje svega jednu zlatnu olimpijsku medalju. Bili su toliko loši da je jedan od najpopularnijih proizvođača bicikala odbio da im dozvoli da se trkaju na biciklima koje on proizvodi jer su se bojali da će ljudi poistovetiti „Tim Skaj“ sa tim biciklima.
Dakle 2002. godine Britanci odlučuju da angažuju tipa po imenu Ser Dejv Breilsford da predvodi tim. Breilsford je imao zanimljivu biografiju. Bio je bivši profesionalni biciklista sa MBA diplomom. Odlučio je da inkorporira jedan poslovni koncept koji se naziva teorija marginalnih korisnosti u tim. Ova teorija je veoma jednostavna. Ideja je da ako poboljšate svaki aspekt nekog poslovanja, svaki mali šraf u točku, čak i za najmanji procenat, ako možete da ubrzate proizvodnju za samo 1%, ako možete da poboljšate kvalitet proizvoda za samo 1%, ako možete da smanjite troškove za samo 1% doći će do velikog poboljšanja, mnogo većeg od samo 3%. Međutim, koliko efektivnim se pokazao ovaj koncept u svetu biciklizma?
Pa, „Tim Skaj“ je počeo da se popravlja na više različitih načina. Pronašli su gume koje su bile malo lakše, počeli su da koriste malo udobnija sedišta, naučili su da čiste teško dostupna mesta na svojim biciklima i smanjili količinu prašine u delovima. Angažovali su hirurga da nauči tim kako da pravilno pere ruke i čak su odlučili da izbegavaju da se sa bilo kim rukuju pre olimpijskih igara kako se ne bi razboleli. Kupili su dušeke i jastuke na kojima je bilo malkice prijatnije spavati, optimizovali su ishranu za bicikliste kako bi bili spremniji za trke, čak su isprobavali i različita ulja za masažu kako bi saznali koje je najefektivnije za vreme oporavka. Ove promene, same po sebi, bez ikakve nisu značile mnogo. Gume su bile samo 1 ili 2% lakše, jastuci su bili samo 1 ili 2% posto udobniji ali ukupno su značile stotine malih promena na nasumičnim stvarima na koje ni jedan drugi tim nije obraćao pažnju. Dakle, da li je bilo šta od toga donelo rezultate?
2008. godine „Tim Skaj“ je na olimpijskim igrama u Pekingu osvojio 7 od 10 mogućih zlatnih medalja. Ponovili su ovaj uspeh i osvojili još 7 zlatnih medalja u sledećim olimpijskim igrama u Londonu, pobedili su na 4 od 5 poslednjih takmičenja – Tour de France, što je nešto što Britanci ranije nikada nisu osvojili. To je bio fenomenalan uspeh. Ali kakve veze ima ova priča sa time kako razmišljaju izuzetno uspešni ljudi? Najuspešniji ljudi na ovoj planeti veruju u teoriju marginalnih korisnosti. Rekao bih da je najuobičajenija navika koju ćete primetiti kod najuspešnijih ljudi činjenica da su predani učenju. Uvek traže još informacija. Mnogi od njih čitaju, mnogi pohađaju različite seminare.
A ako razmislite o tome čemu to vodi, shvatićete da ako učite nešto novo baš svakog dana, tehnički vi povećavate svoje znanje za jedan mali, mali procenat. Ovo malo poboljšanje znanja inicira mnogo drugih malih promena koje onda ti ljudi mogu da primene kako bi poboljšali svoj život. Smišljaju male stvari koje mogu da poboljšaju posao kojim se bave, svoje mentalno zdravlje, fizičku formu, svoje umeće. I sve to popravljaju po 1%. Dakle za sve vas koji želite da postanete uspešni, ovo je nešto što morate da usvojite. To je jedan od ciljeva naših seminara, programa i ovog bloga. Jer skoro svi naši tekstovi sadrže informacije koje možete iskoristiti kako biste poboljšali svoj život makar i za vrlo malo. A ako nastavljate da se poboljšavate, makar i samo malo po malo, svakog dana, moći ćete da prevaziđete većinu ljudi oko vas. Jer većina ljudi ili ne radi na sebi ili čak rade suprotno – propadaju. I zato zapamtite da svakog dana i u svakom pogledu sve više napredujete!