Da bismo razumeli kako da budemo srećni, moramo najpre da posmatramo način na koji razmišljamo. Na sve što se dešava oko nas reagujemo na 3 različita načina.

Prvi način je da želimo stvari. Odgajani smo u kulturi gde su nam govorili da moramo da nabavimo nešto ili da postignemo određeni cilj kako bismo bili srećni. „Moram da kupim najnoviji telefon, moram da kupim veći TV, moram da dobijem to unapređenje, moram da slikam ovaj obrok i objavim ga na Instagramu.“

Ali ako pogledate unazad na bilo šta veliko što ste kupili, na bilo koje postignuće koje ste ostvarili ili fotografiju koju ste objavili, naravno, osećali ste se srećno neko vreme, ali ubrzo ste se vratili na pređašnje stanje. Na vaš prosečan nivo sreće. Dakle, slobodno možemo reći da sreća ne spada u kategoriju zadovoljenja želje.

Drugi način na koji reagujemo na svet oko nas je odbacivanje. Od trenutka kad otvorimo oči mozak automatski počinje da traži stvari koje može da odbaci: „Tako sam umoran, ali moram na posao; Kako je hladno, ne želim da izlazim iz kreveta…“ Odbacujemo druge: „Tako je čudan danas; Zašto ova kasirka ne radi svoj posao kako treba…“ Odbacujemo sami sebe: „Uf, kako sam van forme; Zašto sam takav gubitnik…“ Još jednom, možemo slobodno da kažemo da ni ovde nema puno sreće.

Treći način na koji reagujemo na svoje okruženje je da odlutamo. Kada smo suočeni sa zadatkom koji nam je skroz dosadan, kao što je vožnja na posao ili čekanje u čekaonici kod lekara, često odlutamo. Sve nam postane maglovito, skoro kao da preko očiju imamo filter uz pomoć kojeg sve vidimo crno – belo, mozak prelazi u mod spavanja a vaš um se ili gubi u prošlosti, baveći se stvarima zbog kojih se kajete ili u budućnosti, gde ga čine anksioznim stvari koje bi mogle da pođu po zlu. Ne zvuči baš kao zabavno mesto.

Na jedan od ova 3 načina reaguje 99% prosečnih ljudi, na stvari koje nas svakodnevno okružuju. Nije ni čudno što su nesrećni.

Pa dobro, kako da budem srećan?
Zapravo, postoji 4. način na koji možemo da reagujemo. To je nešto sa čime dolazimo u susret tek ponekad. To je mesto gde se sreća u stvari krije. To je način na koji ste reagovali kada ste prvi put položili ispit. To je osećanje u trenutku kada dobijete dete. Osećanje koje astronauti opisuju kada vide zemlju iz svemira.

Takvi ste bili kada ste bili mlađi. Mogli ste da provodite sate samo gledajući u bube i slike. Naziva se svesnost. To je nešto potpuno suprotno od onoga kada odlutate. Tu ste. Apsolutno ste svesni svega što se dešava ispred vas, načina na koji nešto osećate, način na koji se nešto pokreće, miriše, kakvog je ukusa, svih njegovih karakteristika i ničega drugog. To znači da nema mesta za želje, nema mesta za odbacivanje i nikako ne lutate. Potpuno ste fokusirani upravo na stvar ili događaj koji se odvija upravo pred vama. Nema prostora za osudu.

Jednostavno ima mesta samo za to da sve to primite u sebe. A kada na stvari i događaje, reagujete tako što ste u potpunosti prisutni duhom, uslediće sreća i ostaće tu zauvek. Ako samo naučite da se koncentrišete na ono što se odvija ispred vas, napravićete mesto za sreću u svom životu.

A jedini način da reagujete na svesniji način, u svom svakodnevnom životu je da se uvek trudite da budete u trenutku. Na primer dok šetate plažom fokusirajte se na osećaj peska pod vašim stopalima, fokusirajte se na Sunčeve zrake i prijatan osećaj topline na vašoj koži.

Odagnajte misli i budite potpuno u trenutku, osetite vetar i miris mora.

Dakle, ako ste tražili odgovor na pitanje staro koliko i sam život, kako da budem srećan (srećniji), možete da prestanete da tražite. Prestanite da tražite prečicu, jer mogu 100% da vam garantujem da je odgovor u svesnosti i sadašnjem trenutku. Na ovu temu možete pročitati sjajnu knjigu: Ekart Tol – Moć sadašnjeg trenutka.