Zakon privlačenja je postao popularan širom sveta zahvaljujući uspehu knjige Tajna (The Secret) koja je prodata u preko 90 miliona primeraka. Knjiga kaže da je, ako želite da se nešto dogodi, dovoljno da u to verujete i o tome mnogo razmišljate i vaše misli će se manifestovati, bez obzira na to da li je u pitanju neki događaji, stvari ili čak osobe, ako dovoljno čvrsto verujete u to, ono će se i ostvariti.

Ali koliko je zakon privlačenja istinit?

Mislim da je tačan u 90% slučajeva. Ne slažem se da se vaše misli mogu ostvariti uz pomoć “moći univerzuma,” jer iskreno, po mom mišljenju, zašto sve to funkcioniše možete da zaključite i uz pomoć zdravog razuma. Vidite, u glavi svi imamo nešto što se zove mozak. Ja volim da razmišljam o mozgu kao o mašini koja rešava probleme, jer to je ono za šta je specijalizovan, to je način na koji je naša DNK preživela test vremena koji je trajao milionima godina. Tako što smo imali način da rešimo sve prepreke i probleme sa kojima smo se susretali. Date svom mozgu problem i on počinje da ga rešava. Hladno je, ok treba da sagradimo sklonište i zapalimo vatru. Gladni smo, ok, treba nekako da pronađemo hranu. Želite da prenesete svoje gene, ok treba da pronađemo partnera. Najbolja stvar u vezi naše “mašine za rešavanje problema” je to što je ona najbolja te vrste na čitavoj planeti. U odnosu na 8 miliona drugih vrsta koje naseljavaju ovu planetu, mi smo na vrhu lanca ishrane. Upravo to je dokaz koliko je naša “mašina za rešavanje problema” dobra. Povrh svega toga svako od nas deli 99.9% programa za tu mašinu koja rešava probleme, a koji volimo da zovemo DNK, sa svim drugim ljudima na Zemlji. Tu spadaju čak i sjajni naučnici, sjajni sportisti i veoma moćni ljudi. Slobodno možemo da kažemo da većina ljudi koristi podjednako moćnu “mašinu za rešavanje problema”. Razlog zašto zakon privlačenja funkcioniše je jer smo jednostavno toliko dobri u rešavanju problema. Ako svom mozgu zadate zadatak, on počinje da razgleda svoju okolinu u potrazi za stvarima koje će rešiti taj problem. To je razlog što se ljudi koji odluče da smanje kilažu (i počnu sebe da zamišljaju mršavijim) odjednom susreću s različitim mogućnostima koje im pomažu da nauče o gubitku težine. Onda kažu: “Vau, to mora da radi zakon privlačenja, moć univerzuma ” Svi ti članci na forumima o ketozi ili o isprekidanom postu ili to što ste slučajno naleteli na nekog ko vam je dao neki savet o mršavljenju… Ipak, nije univerzum taj koji vam “namešta” sve te mogućnosti. One su uvek bile tu. Radi se jednostavno o tome da ih nikada ranije niste primećivali, sve dok niste počeli da sve vreme razmišljate o gubitku težine. Taj zakon se može primeniti na skoro bilo šta. Želite da budete bogati? Mislite o tome i zamišljajte kako postajete bogati. Želite devojku? Razmišljajte o tome i zamišljajte kako ste već uspeli u tome i bum, imate devojku. Sada, možda ćete reći: “To nije istina, ima hiljadu stvari koje želim i o
kojima razmišljam, a nikada se ne ostvaruju.” Pa to je zato što zakon privlačenja nije 100% tačan. Ne možete očekivati da nešto samo zamišljate i puf, to nešto se samo nacrta ispred vas.

Ima 4 greške koje ljude onemogućavaju da postignu šta god da žele uz pomoć zakona privlačenja.

• Broj 1 – Prestaju da zadaju svom mozgu probleme koje treba da rešava. Ako se osvrnete oko sebe videćete da je to danas veoma uobičajeno. Ljudi izlaze i piju, provode sate gledajući TV ili HBO, bleje po društvenim mrežama, igraju video igre. To je zato što ljudi beže od stvarnosti. Ne žele da razmišljaju o tome šta njihova mašina za rešavanje problema sledeće treba da radi. U stvari, postaju toliko nervozni u vezi budućnosti da sami sebe na svaki mogući način sabotiraju. U suštini, isključuju svoju mašinu. Dakle, recimo da govorite ljudima da želite da budete uspešni i osnujete sopstvenu kompaniju ali provodite 6 dana nedeljno pod uticajem nečega, bilo da je to marihuana, alkohol, TV ili pornići. Nikada nećete rešiti taj problem, jer, pogađate, vaša mašina nije čak ni uključena!
• Druga greška koju ljudi prave je da pokušavaju da rešavaju nerešive probleme. Postoje problemi koje vaša mašina za rešavanje problema ne može da reši. Jednostavno, nema tačnih odgovora. Na primer, recimo da se nalazite u toksičnom odnosu sa nekom osobom. Dugo ste zajedno, ali stvari već neko vreme ne funkcionišu dobro. Svađate se, raskidate, mirite se, manipulišete jedno drugim, nemate dovoljno poverenja jedno prema drugom… Provodite toliko vremena razmišljajući kako da popravite taj odnos, kada je realno to nešto što je nemoguće rešiti. Ponekad jednostavno ne postoji ništa što možete da uradite da biste nešto popravili. I najbolje je jednostavno otići. Još jedan primer nerešivog problema je pokušaj da se vratite u prošlost da biste nešto popravili. Mnogi od nas provode puno vremena razmišljajući o prošlosti: “O, trebalo je da uradim ono dok sam bio u srednjoj školi” ili “Ah, trebalo je da mu/joj kažem to i to.“ Kada to radite zapravo svojoj mašini za rešavanje problema govorite da reši taj problem. Ali ne može. Nije moguće. Ne može da se vrati kroz vreme i reši ga. Dakle, sve se svodi na to da gubite vreme.
• Treća greška se sastoji u tome što ljudi često svojoj mašini zadaju probleme koji su međusobno suprotstavljeni. Rekao bih da je to najštetnija greška koju ljudi prave jer je i ne primećuju. Recimo na primer da želite da sa nekim budete u vezi. Razmišljate o tome sve vreme. Ali istovremeno provodite vreme razmišljajući o tome zašto ne zaslužujete da budete sa nekim u vezi. Većina ljudi koji su sami, koji zaista, stvarno žele da budu u vezi ne misle da su privlačni ili sumnjaju u svoje sposobnosti da se udvaraju osobi suprotnog pola. I, u tom slučaju zadajete svojoj mašini za rešavanje problema da uradi dve stvari: prva – da traži način da sa nekim stupiš u ljubavni odnos i druga – traži dokaz da nikada nećeš biti ni sa kim u vezi. Rešenje drugog problema onemogućava rešenje prvog problema. Da biste pronašli dokaz da nikada nećete biti u vezi počećete da se ponašate na neodgovarajući način tako da i nećete završiti s nekim u vezi. Još jedan primer za ovo je veoma prisutan među mojim drugarima iz detinjstva. Svi kažu da žele da vode sopstveni posao i da zarađuju brdo para. Međutim, istovremeno ne veruju da je preduzimanje rizika bezbedno, niti da je moguće. Na taj način govore svojoj mašini za rešavanje problema da reše dva problema. Prvi – pronađi način da započneš posao i zaradiš brdo para i
  drugi – traži dokaz da preduzimanje rizika nije ni bezbedno, niti moguće. I opet, vaš mozak ne može da reši prvi problem, dok traži odgovore za drugi problem. Ako tražite dokaze da rizik nije moguć, preskočićete svaku priliku koja bi vremenom možda prerasla u uspešan biznis.
• Četvrta i poslednja greška koju ljudi prave je što svom mozgu ne daju dovoljno vremena da reši problem. Recimo da je vaš, realističan, cilj da napravite biznis i zarađujete preko 100.000 dolara. Čak iako tačno znate šta treba da radite, koliko vremena mislite da će vam trebati? Čak i najpametniji i najbistriji ljudi bi morali da rade najmanje godinu ili dve kako bi postigli taj cilj, počevši od 0. Ali vi niste najpamatniji, niti najbistriji i ne znate šta treba da radite, znači trebaće vam najmanje 2 do 10 godina tokom kojih ćete konstantno tražiti od svoje mašine za rešavanje problema da radi na tom problemu, ne bi li ga rešila. Ljudi su veoma nestrpljivi. Misle, ok, zakon privlačenja; naporno ću razmišljati o svom uspešnom poslu nedelju dana ili mesec dana, ali ako pitate bilo kog uspešnog vlasnika nekog biznisa kako je izgledao prvi mesec njihovog posla, odgovoriće vam, pa, uglavnom je bilo jako nespretno i neorganizovano i da nije bilo ni blizu onome što je danas. Ali, razlog njihovog uspeha leži u tome što su nastavili da zadaju svojoj mašini za rešavanje problema da reši taj problem, za onoliko vremena koliko joj je potrebno da ga reši. Ključ koji omogućava da zakon privlačenja funkcioniše svodi se na to da uključujete svoju mašinu za rešavanje problema, stalno joj zadajete da rešava jedan problem, da očistite svoj um od bilo kog drugog problema koji se suprotstavlja vašem, primarnom, i da se uverite da je problem koji joj zadajete rešiv. To je razlog što je, iako sva ta hokus-pokus, magična priča, o tome kako treba da razmišljate o svojim ciljevima i da ih vizualizujete zvuči kao šarena laža, zapravo veoma moćna i efektivna. Jer, ako vizualizujete svoj cilj i mnogo razmišljate o tome, zapravo govorite svojoj mašini za rešavanje problema – želim to, pa hajde da se bacimo na posao.