Leonida

Kako prevazići osećaj praznine

Kako prevazići osećaj praznine

Iz nekog nepoznatog razloga se čini da je svako od nas rođen sa nekom vrstom rupe u grudima. Teško ju je precizno opisati, ali osećamo da se nalazi u centralnom delu grudi ili u predelu srca. Niko nas baš i ne podučava kako da se borimo sa tim osećanjem tako da često prosto pokušavamo da je ispunimo. Jer, to se radi sa rupama, zar ne?

Pribegavamo jednom od mnogih poroka: hrana, seks, droge, pornografija, alkohol, pušenje. Kupujemo stvari kao što su fina odeća i skupoceni automobili, veći televizor ili moderniji telefon, ali čime god da pokušavate da ispunite tu prazninu, probudićete se sledećeg dana samo da bi utvrdili da je i dalje tu. Šta god da „natrpate“ unutra, brzo ispada, a sve što vam ostaje je osećanje praznine. Isto ono osećanje koje vas spopadne kada iz cuga odgledate čitavu sezonu serije Igra prestola. Osećanje da vam nešto još uvek nedostaje.

E sad, za vas imam dobre i loše vesti. Loše vesti su da će osećanje da tu negde u grudima imate rupu uvek biti prisutno. Ono je deo našeg iskustva kao ljudskih bića. To je nešto što nas izdvaja od svih drugih životinja. Neće nestati. Dobre vesti su da osećanje praznine koje prati postojanje te rupe može da menja svoju veličinu. Radeći određene stvari moći ćete da utičete na to da se osećanje smanji toliko da ćete ga jedva primećivati.

Dakle, evo tri rešenja kako možete da izađete na kraj sa svojim osećanjem praznine:

  • Broj 1: Ovom osećanju posvećujemo toliko pažnje. Trošimo mnogo novca i vremena, ali kada posvetimo toliko energije ispunjavanju te „rupe,“ zaboravljamo na ostatak svog tela i uma. Prvi način da se ne osećate isprazno je da posvetite svoju pažnju i energiju ličnom napretku i usavršavanju. Znam da zvuči kao prokleti kliše, ali činjenica je da ta praznina nikada neće nestati. Nikada se neće zatvoriti, niti se promeniti. Međutim, to ne znači da se ostatak vašeg tela ne menja. Ako zapostavite ostatak svog tela, ako dozvolite sebi da se ugojite, odbijate da se bavite fizičkom aktivnošću, trujete svoj organizam lošom hranom, drogom i alkoholom, garantujem vam da se nećete osećati loše samo zbog tog osećanja praznine, već i zato što uništavate svoje telo. Povezaćete taj osećaj sa osećajem praznine. Količina patnje koju trpitezbog samog osećaja praznine je mnogo manja od patnje koju trpite jer vam telo trpi. Naučite o tome kako da budete u dobroj formi, naučite o zdravoj ishrani, naučite koje su dobre navike spavanja. Informacije su svima dostupne za džabe. Samo ih izguglajte.
  • Drugi način da se nosite sa tim iritantnim osećanjem je da nešto stvorite. Stvaralaštvo postoji u mnogo različitih oblika kao što su umetnost, muzika, pisanje, plesanje, rad na bilo kom projektu koji vas interesuje. Kada stvarate nešto, prestajete da budete fokusirani na sopstvenu prazninu. Posvećujete svoju pažnju nečemu što se nalazi izvan vašeg tela. Sledeći put kada vas ujede komarac, želim da posvetite punu pažnju svom telu. Ako se fokusirate na ujed, osetićete nepodnošljiv svrab, ali ako se nešto dešava oko vas, na primer ako ste u bioskopu ili usred sastanka sa devojkom, svrab će brzo izbledeti. Svrab bukvalnoslabi zato što ste svoju pažnju odvratili od toga. Isto važi i za to osećanje praznine. Posvetite pažnju svom stvaralaštvu i osećanje praznine će izbledeti.
  • Treća i poslednja stvar koju možete da uradite da biste izašli na kraj sa tom dosadnom rupom je u stvari veoma moćna, ali samo ako ste dorasli zadatku. U suštini potrebno je da se fokusirate na sadašnji trenutak i da isključite misli. U tim trenucima ćete se često susresti sa svojim osećanjem praznine i upravo je to razlog zašto je mnogim ljudima veoma teško da budu usredsređeni na sebe ovde i sada. Jer nije prijatno. Direktno suočavanje sa osećanjem praznine je poslednje što želimo da radimo. Sve što mi želimo je da pobegnemo od njega i ispunimo tu prazninu svojim porocima. Međutim, kada sednete i direktno se sa njime suočite, dešava se nešto veoma zanimljivo. Shvatate da to osećanje nije toliko strašno.

Jedan od razloga zašto se užasavamo tog osećanja praznine je jer govorimo sebi da ga nije dobro imati. Govorimo sebi da predstavlja bolest, da sa nama nešto nije u redu. A kada o tome tako razmišljate, osećate se još gore. Mnogo gore. Fokus na sadašnji trenutak služi tome da se jednostavno zagledate u to osećanje, a pomislićete „Mmm, ovo je zanimljivo malo osećanje“.

Čudno je to da ako se fokusirate na to osećanje, ali tako da ga prihvatite i ne osuđujete, tokom dužeg vremenskog perioda, postaje moguće da čak počnete i da uživate u njemu! Zamislite da svaka pojedinačna osoba na ovom svetu rađa sa tim iritantnim malim osećajem praznine. Nažalost, većina ljudi nikada ne nauči kako da sa njime izađe na kraj i provede čitav svoj život pokušavajući da je ispune ili potpuno neuspešno, ili sa veoma malo uspeha. Nadam se da vas je ovaj snimak bar malo uputio u to kako da se nosite sa ovom univerzalnom ljudskom smetnjom.

This Post Has One Comment

  1. Hi, this is a comment.
    To delete a comment, just log in and view the post's comments. There you will have the option to edit or delete them.

Leave a Reply

Close Menu